Енергетска будућност Европе је производња енергије из обновљивих извора, затварање термоелектарана до 2050. године, повећање енергетске ефикасности. На том путу Српска држи добар корак, а на енергетском тржишту заузима стабилно и значајно мјесто. Ипак, проценат искоришћености потенцијала још је мали, иако простора за повећање има. Има ли и реалне потребе за то и хоће ли квоте за "зелене" киловате расти?

Кључне ријечи енергетске будућности су "зелени" киловати, декарбонизација, односно престанак производње енергије из фосилних и чврстих горива. Српска у тој рачуници има добре полазне основе, велике потенцијале у обновљивим изворима, али још увијек са малим процентом њихове искориштености. Реалност је да се у БиХ 60 одсто енергије добија из термоелектрана, а да су потенцијали Сунца и вјетра искориштени готово у минималном проценту.

- Неке рачунице кажу када би човјечанство користило два одсто сунчеве енергије произвело би се електричне енергије за нередне године. Оно што је потребно је да се и законодавним и стручним рјешењима крене одлучније у цијелу причу - каже Милован Бајић, аутор студије о обновљивим извориме енергије у Српској.

Највише енергије из обновљивих извора тренутно се добија из хидроптенцијала. У Стратегији енергетског развоја Српске до 2035. године предвиђена је изградња нових енергетских постројења, али и боља искориштеност Сунца и вјетра. С обзиром на потенцијале, стручањаци сматрају оправданим захтјеве да се БиХ садашње квоте за производњу киловата из сунца и вјетра повећају за по 400 мегавата.

- Ми из Републике Српске сматрамо да су то мале квоте, да смо спремни да разговарамо о повећању квота за БиХ, а имамо инвеститоре који су спремни да улажу у сфери соларних и вјетроелектрана - рекао је премијер Српске Радован Вишковић.

Из Европске енергетске заједнице стиже начелна подршка за измијену квота за БиХ, од по четиристо мегавата за соларне и вјетро електране.

- Добра је позиција Српске, а добро праћење трендова у енергетици и свега што ЕУ проводи доћи ће овдје можда за 10 година и треба размишљати и инвестиције и законодавни оквир томе прилагодити - наводи Јанез Копач, директор Секретаријата енергетске заједница Југоисточне Европе.

"Зелена енергија" и сарадања у области енергетике шанса су за повезивање региона и боље услове на европском тржишту. То носи привредну и научну повезаност и бољи стандард.

Уз питања обновљивих извора, рационалниог кориштења потенцијала, смањењу "прљавих киловата" и емисије штетних гасова, под руку иду и питања енергетске ефикасности. На том пољу Српску и БиХ чекају измјене законодавног оквира како би се поједноставиле процедуре, које су сада дуготрајне и лакше дошло до финансијских средстава.